>Sada, kada je ovo „što (oduvek) nije ovako bilo“ doteralo cara do duvara i kad Srbadija (svih boja) daje sve od sebe da probije i zid - što će kako stvari stoje na kraju i učiniti - možda bismo se morali zapitati da li su Srbi uopšte u stanju da žive u miru jedni s drugima, ako su već (silom prilika) prisiljeni da žive u miru sa okolnim narodima.

>Moj odgovor je: ne. Bar ne dok se jednoga dana - koji će možda osvanuti u dalekoj budućnosti, a velike su šanse da nikad ne osvane - srpski velikodržavni vidovdanski imaginarijum ne stavi ad acta i prepusti istoriji (loše) književnosti.

Srbija društvo - bolje reči „grupa muškaraca, žena i dece“ jer mi i nismo društvo u sociološkom smislu reči - u kome svi o svakom misle sve najgore, u kome niko nikom ne veruje i u kome svako gleda kako da nekog prejebe.